Piše: Dragan Stojić
Neko je, na primer Kevin Costner, plesao s vukovima. Neko drugi, opet na primer Patrick Swayzi, je odigrao ’’prljavi’’ ples, a Bobbyju Hurleyu je pre više od dve decenije zapalo da otpleše nešto u paru s košarkom.
Nažalost, mladić rođen 1971. godine u Jersey Cityju, gradiću plesa, pobrkao je pobedničke korake zahvaljujući saobraćajnoj nesreći koju je doživeo na izmaku 1993, pa je njegovo ime zaboravljeno kao da je u pitanju kandidat eliminisan još na prvoj audiciji.
A izgledalo je da će biti drugačije…
Postati deo plemićke košarkaške loze univerziteta Duke ravno je dobijanju uloge vojvode na srpskoj svadbi. Znači da vodiš glavnu reč, a Hurley je zaista i imao glavnu reč tokom četiri godine (1989-93) provedene u dresu Blue Devilsa. Pardona kod njega nije bilo, protivničke igrače je ostavljao bez replike, pošto je tako maestralno nastupao na parketu da su rivali ostali bez teksta. Mogli su samo nemo da posmatraju šta radi, reči su svakako bile suvišne, jer su brojke sve govorile.
Progovorile su cifre poput slike iz naučnofantastičnih romana, mada je istina, a ne science fiction, da je Bobby svoj radni vek u college košarci okončao zvanjem dvostrukog prvaka, zatim najkorisnijeg igrača final foura 1992 i što je najbitnije – na čelnoj poziciji ’’večne’’ liste najboljih asistenata u dosadašnjoj istoriji elitnog NCAA basketa.
Kako je vodeći ’’rog’’ Plavih đavola prevazišao nivo jednog vojvode, izborom sa 7. mesta NBA drafta 1993. godine je zahvaljući Sacramentu krunisan i zaseo je na roster Kingsa.
Kraljević tima iz Californije je u ’’najluđem cirkusu pod obručima’’ startovao trijumfom, svojim ’’single – double’’ učinkom (po sedam poena i uspešnih dodavanja) je Zlatno grumenje iz Denvera pretvorio u šljaku, nagovestivši da će dizati prašinu kao nekad u NCAA konkurenciji, međutim, samo pet sedmica kasnije nevezan sigurnosni pojas prilikom jedne vožnje i saobraćajne nesreće ga je, sasvim sigurno, ’’odvezao’’ od parketa.
Čovek se uzda u rođake kad organizuje neku svečanost, u poslovne partnere ako ga već nisu prevarili, ali u saigrače uvek treba imati poverenja kad je najteže. I poentiraćeš. Njegov drug iz ekipe Mike Peplowski je upisao asistenciju naišavši ubrzo nakon udesa. Moguće je da je smrti umesto lopte ’’ukrao’’ saigrača. Srećom, život za Hurleya nije bio završen, sezona jeste. Učinak vrlo dobar- 7,7 poena i 7,1 asistencija po utakmici.
Godinu dana kasnije se vratio na teren. ’’Polovno’’ zdravlje proizvelo je i polovan doprinos u odnosu na rookie sezonu. Deset minuta kraće na parketu po susretu (16) i za oko 50% manji doprinos ekipi u košgetersko – dodavačkom aspektu.
Treća takmičarska godina za njega beše isto što i za (neuspelu) bračnu zajednicu – ključna, promašena, mada je odigrao 72 utakmice u regularnom delu sezone, ’’trojke’’ u dve za njega ključne statističke kategorije zaličiše na ubod trozupca.
Kad dobiješ blanco ček, imaš razloga za zadovoljstvo, a tvoj bankovni račun se još više obraduje, međutim, bele statističke kolone u debitantskom play off ciklusu samo mogu naterati suze na oči. Baš to je doživeo za dva minuta provedena u igri tokom uvodne runde doigravanja, pošto je kraljevska protivvazdušna odbrana bila nemoćna pred brzinom Sonicksa.
Amerikanci su ljubitelji skraćivanja- vremena napada, imena, sportskih ugovora, pa je i Robert zvani Bobby to osetio na svojoj koži, posle 83 meča u naredne dve sezone, prosečnih izdanja, 242 odigrane utakmice i prosečnim doprinosom ekipi od 3,8 poena i 3,2 dodavanja tokom ’’kampanje’’ 1997/98. zagrebao medno drvo u redovima Vancouver Grizzliesa (današnji Memphis),no, posle 27 partija sklopio je tablu i utonuo u medveđi san.
Kreirajući ovako tužnu sportsku sudbinu, ishod jedne blistave karijere u najavi, život je načinio sedmu ličnu grešku.
Zaboga, zašto?
Leave a Reply