Karim Abdul Džabar: Košarkaški Rols Rojs

Piše: Aleksandar Ostojić, KOŠ magazin

Broj poena u regularnoj sezoni: 38.387 (prosek 24,6). Broj poena u plej ofu: 5.762 (24,3). Skokovi: 17.440 + 2.481. Broj utakmica: 1.560 + 237. Ol star: 19 nastupa. Priznanja: MVP lige šest puta, 10 puta u A-petorci šampionata, pet puta u defanzivnoj A-petorci lige, debitant godine (1970), dvaput MVP plej ofa (1971, 1985), član šampionskog tima šest puta, dvaput najbolji strelac prvenstva (1971, 1972), prvi skakač lige (1976), najbolji procenat šuta u ligi (1977), četiri puta najbolji bloker lige, dvaput univerzitetski igrač godine, triput MVP plej ofa u NCAA ligi, triput član šampionskog tima u NCAA ligi, povodom 35. godišnjice NBA lige 1980. izabran u idealni tim svih vremena…

To može biti samo Karim Abdul-Džabar. Sve nabrojano kvalifikovalo ga je da 15. maja 2009. postane član košarkaške Kuće slavnih u Springfildu. Ako je iko zaslužio – on je svakako.

Poslednji od 60 hiljada i kusur minuta u NBA ligi Karim Abdul-Džabar je odigrao juna 1989. U 43. godini otišao je u košarkašku penziju. Mogao je da odabere i bilo koji drugi put, samo ne onaj koji vodi u legendu. Jer, tamo je njegovo ime bilo još odavno. Na odlasku se nakupio raznoraznih skupocenih, pa i bizarnih poklona širom Amerike (od jahte do titule zamenika šerifa), a njegovi Lejkersi poklonili su mu najnoviji model “Rols-Rojsa silver spirit”.

– Ništa logičnije od toga, Karim je pravi košarkaški Rols-Rojs – rekao je tom prilikom Medžik Džonson.

Rols je već uveliko prašio svetskim drumovima kada je Karim 1947. ugledao svet. Vršnjak je NBA lige, a bila su to neka druga vremena: niti je tadašnji šampion Filadelfija Voriors imao u svojim redovima ijednog crnca, niti je Karimov rodni Harlem (Njujork) tada bio tako zastrašujući kao kasnije. Nije tada čak ni njegova majka Kora rodila Karima, nego Lua Alsindora, kako mu je pravo ime. Ona je bila poreklom sa Trinidada, najpre baptistkinja, a kasnije ortodoksna katolkinja, a ova religiozna crta na razne načine će se kasnije itekako provlačiti kroz život Lua Alsindora.

Nije nebitno pomenuti ni oca Ferdinanda, bivšeg policajca a potom svirača trombona u jednom bendu. Otac je na sina preneo ljubav za džez, a kada je Džabaru 1983. izgorela luksuzna vila u Bel Eru, predgrađu Los Anđelesa, ovaj je plakao kao dete jer je vatra uništila – 330 retkih džez ploča! Kasnije se malo utešio, jer su mu na oproštajnoj turneji domaćini u svim gradovima poklanjali po neku raritetnu ploču, ne bi li nekako obnovio svoju kolekciju.

Vratimo se Lu Alsindoru, koji je sa devet godina već bio visok 180 cm, i u svojoj osnovnoj školi Holi Providens igrao košarku sa momcima pet godina starijim od sebe. Poene je najčšće postizao nekim čudnim, dotad neviđenim šutem jednom rukom preko glave – horogom. Tu je kršten originalnim imenom sky hook (nebeska udica), i kasnije je kroz celu karijeru bio zaštitni znak ovog giganta među koševima. Dve decenije nije pronađena odbrana protiv nebeske udice, i svi se slažu da je to najubojitije oružje ikad korišćeno na košarkaškim parketima.

Sa 13 godina, brojem 33 i 195 cm, proslavio se na jednom turniru u njujorškom Central parku. Zapazili su ga sa koledža Filadelfija, i odvukli ga kod sebe na jednu godinu. Kako priznaje u svojoj autobiografskoj knjizi, tamo se baš nije naigrao košarke: “Osim što sam porastao do dva metra, kao i svi klinci ludovao sam za – Sofijom Loren. Ta Italijanka imala je tako zanosne obline! A tek grudi… Desilo mi se i da se zaljubim, ali ne u Sofiju, nego u Barbaru Nilson iz Portorika. Ali, ona je već imala 19 godina, i ja sam sa svoja dva metra ipak bio klinac za nju”.

Na Univerzitetu UCLAzvao se Lu Alsindor

Po povratku u Njujork, Alsindor se upisuje u srednju školu Pauer Memorijal. Tamo je 1961. igrao protiv jednog drugog njujorškog koledža, Linton Haj. Dao je osam koševa, a na protivničkoj strani 19 poena ubacio je momčić po imenu Pet Rajli. Kasnije će taj isti Rajli biti Džabarov trener u Lejkersima u vreme njegove druge, i poprilično produžene mladosti.

Alsindor je za svoj koledž odigrao 101 utakmicu, 95 su pobedili, od toga 71 uzastopmo. Trener Džek Donahju (kasnije trener kanadske reprezentacije) stalno mu je ponavljao: “Gledaj Bila Rasela, dobro otvori oči!”

U godini Alsindorove velike mature njegov koledž je osvojio titulu najboljeg u Americi, a on sam je bio proglašen najboljim srednjoškolcem na kontinentu. Ne baš neka velika vest, samo jedne novine su to objavile, a Lju je kupio – 15 primeraka. No, nije imao previše vremena za iščitavanje te informacije o sebi, jer se morao odlučiti na koji će univerzitet, a na mnogima su već vrlo dobro znali ko je on, i silno ga želeli. U igri su bila četiri: Kolumbija, Sent Džon, Mičigen i UCLA. Alsindor se odlučuje da pređe na pacifičku obalu, i u Los Anđelesu overi indeks univerziteta UCLA. Najviše zbog slavnog trenera Džona Vudena, koji je već tada važio za hodajuću legendu. Svi studenti, na čelu sa Vudenom, na dan Alsindorovog dolaska pohitali su da vide novu atrakciju, tada već visoku 215 centimetara.

Kalifornija, hipi pokret u svojoj najvećoj ekspanziji, i mnoštvo bogatih crnaca (za razliku od Njujorka) – sve je to fasciniralo Alsindora. Najviše se zapalio za ideje Crnih muslimana i njihovog vođe Malkolma Iksa, čiji je glavni moto bio: Sednimo za isti sto sa belcima. Što se košarke tiče, Lju trenira, ali nije u prvom planu. Ali, desilo se da dvojica iz startne petorke otpadnu, pa Alsindor uskače – da ga više niko ne izbaci. Odmah je na svoj specifičan način “seo za isti sto sa belcima” – kupio je kola i iznajmio apartman u luksuznoj Santa Moniki. Tu prvu univerzitetsku sezonu završava sa prosekom 33,1 koš  na 21 utakmici. Ali – pravi trijumfi tek slede. Dogodine UCLA osvaja naslov prvaka NCAA, pobedivši u finalu Dejton univerzitet, a Alsindor je proglašen za najboljeg studentskog igrača Amerike. Sledeće godine UCLA ponovo trijumfuje, najviše zahvaljujući Alsindorovim udicama i zakucavanjima. Bio je toliko dominantan, da je organizacioni odbor lige doneo odluku o zabrani koševa zakucavanjem, ne bi li ga nekako zauzdao (odluka je bila na snazi punih deset godina).

I sledeće godine UCLA je šampion, treći put za redom, a Alsindor je po drugi put najbolji igrač NCAA lige. Usput je, na užas svoje majke, okrenuo leđa katoličanstvu. Studira Islam, čita Kuran, Hamas Abdul-Kalais uvodi ga u muslimansku veru. U leto 1968. uzima i novo ime – Karim Abdul-Džabar, što na arapskom znači “velikodušni sluga moćnih”.

Moćnijeg pod studentskim koševima od Džabara nema. Izrastao je do konačnih 218 centimetara, i protresao NCAA ligu kao niko pre njega. A 1969. prelazi u NBA. Te godine dva najslabija tima bili su Milvoki i Finiks, a kocka je odlučila da na draftu prvi biraju Baksi iz Milvokija. Naravno, uzimaju Džabara, kome pride još dodaju sto hiljada dolara keša. U ono vreme dosta veliki novac, ali ipak prava sitnica kad se zna da su sretni “Jeleni” (Baksi) za sto hiljada “zelenih” oformili najjači tandem ikad viđen u košarkaškoj istoriji: Karim Abdul-Džabar – Oskar Robertson!

Džabar i Oskar Robertson

U prvoj godini Džabar je najbolji debitant (28,8 koševa), ali Milvoki gubi u polufinalu plej ofa od Njujorka. Naredne godine Baksi su šampioni, a Džabar prvi put najbolji igrač prvenstva. Odmah posle slavlja ženi se sa studentskom simpatijom Dženikom, koja je pod njegovim uticajem prešla u islam, i postala Habiba. Medeni mesec provode u Meki, a potom lutaju Afrikom u potrazi za korenima.

U sledećem prvenstvu Džabar briljira. Protiv Bostona dao je 55 koševa, i to mu je lični rekord u čitavoj karijeri. Ponovo je, kao i prethodne godine, najbolji strelac prvenstva (34,8 koševa), ali zbog povrede Oskara Robertsona Milvoki nije bio prvak. Džabar nalazi utehu tako što se upisuje na univerzitet Harvard, gde studira arapski jezik. Želi da prodre u suštinu islama, i naredne godine putuje na novo hodočašće u Libiju, Saudijsku Arabiju, Iran, Afganistan, Tajland i Maleziju. Skoknuo je i do Singapura u želji da se sretne sa još jednim svojim idolom – Brusom Lijem. Međutim, ovaj je baš u to vreme bio ubijen u Hong Kongu. Po povratku Džabar se razvodi: “U to vreme dugo sam bio sam, samo sam mislio na košarku, i savet Brusa Lija: Budi uvek u punoj koncentraciji. I bio sam, najčešće, ali Milvoki opet ne osvaja titulu. Robertson se povukao, a ja sam napravio najveću ludost koju sam mogao: prilikom jednog zakucavanja u transu sam udario rukom u obruč, i slomio kost. Bio je to i moj kraj sa Milvokijem, mada je uprava htela da produžim ugovor. Želeo sam da se vratim u rodni Njujork, tamo su igrala tri sjajna momka: Volt Frejzer, Erl Monro i Bil Bredli. Ali – oni mene neće!”

Gazda Los Anđelesa Kent Kuk čekao je kao zapeta puška razvoj događaja. Dolazi do neke vrste trampe, u kojoj je u stvari najviše trampljen novac u Džabarov džep, i u narednih 14 godina on će biti, uz Holivud i surf, simbol Kalifornije. Za šest godina u Milvokiju bio je triput najbolji igrač lige, šest puta ol star, dvaput najefikasniji u prvenstvu, četiri puta u idealnoj petorci NBA. Kao istinski megastar, došao je u Los Anđeles i odmah kupio vilu u najluksuznijem delu grada – Bel Eru. U celoj opštini bio je jedini musliman. Čest je gost na partijima džet seta, Holivud snima filmove o njemu, a nekoliko godina kasnije glumio je samog sebe (uspešno) u čuvenoj komediji “Ima li pilota u avionu?” Hrpu novca dobija kao ekskluzivni promoter proizvoda hemijske industrije “Džonson i Džonson”, a nešto kasnije će u tandemu sa jednim drugim Džonsonom – Medžikom – promovisati Lejkerse u najuspešniji tim u NBA u osamdesetim godinama.

Posle razvoda od prve supruge Habibe, Džabar se ženi sa Čeril Pistono koja, istina, nije muslimanka, ali bar studira budizam. To Karimu više i nije toliko važno, jer se već razočarao u Kuran i postao je individualac u traženju sopstvene sreće. Godine 1980. dobija dva sina – jednog u braku, a drugog u Lejkersima: Medžika Džonsona. Zvezde su se odmah “našle”, i na kraju sezone osvajaju šampionski prsten. Za deset godina zajedničkog igranja – osam finala plej ofa i pet titula prvaka. Na Džabaru se godine skoro uopšte nisu primećivale. Kada mu je 1985. istekao ugovor, i kada je pomišljao na penziju, gazde su mu, ne iz sentimentalnosti nego zbog neophodnosti, ponudile dva miliona dolara za naredne dve sezone. A 1987. je izgledao i igrao kao deceniju ranije, pa je tržište formiralo cenu i za novi dvogodišnji ugovor – pet miliona dolara. Pet miliona za igrača od 40 godina! Nisu pogrešili u Lejkersima, doneo je još jednu titulu, i još jednu bi (možda) da se 1989. u finalu plej ofa nije povredio Medžik.

Sa 42 godine Džabar je sve do 1996. bio najstariji košarkaš koji je ikada igrao u NBA ligi. Pretekao ga je tada Robert Periš, 43-godišnji “Poglavica”. Uz put je Karim za 20 godina poobarao i sve ostale rekorde, i postavljao mnoge od kojih mnogi, sa sigurnošću se može smelo tvrditi, nikad neće biti oboreni. Onih 66.297 minuta, koliko je proveo u igri, preračunato iznose 46 dana u najelitnijem košarkaškom takmičenju sveta, gde je svaki sekund ispunjen trčanjem i skokovima.

Posle penzionisanja Karim je godinama patio od migrene. Poznato je da je upotrebljavao kanabis da ublaži tegobe. U novembru 2009. objavio je da je oboleo od leukemije. Lečio se pilulama, a proizvođač tih lekova “Novartis” angažovao ga je kao zaštitno lice kompanije. Izgleda da su pilule bile delotvorne, stanje mu se nije pogoršalo. Čak je u februaru 2011- preko tvitera oglasio da je 100 odsto izlečen od leukemije. Samo koji dan kasnije korigovao se, i izjavio kako je bolest sveo na minimum. A u aprili prošlegodine primljen je u UCLA univerzitetsku bolnicu sa kardiovaskularnim problemima. Na njegov 68. rođendan urađen mu je četvorostruki bajpas, uspešno se oporavio i bio TV komentator na poslednjem ol-star meču u Torontu.