Žarko Paspalj je istinska legenda ex-Yu kosarke. Ponikao je u podgoričkom rasadniku talenata, KK Buducnosti. Priča se da su Podgoričani “sakrili” Paspalja sa treninga svog juniorskog tima kako ga skauti Cibone ne bi primetili i odveli da zaigra u Zagreb.
Afirmisao se u KK Partizan, u generaciji Vlade Divca, Aleksandra Saša Đorđevića, Gorana Grbovića… Jedan je od prvih igrača sa naših prostora koji je zaigrao u NBA, 1989. godine u San Antonio Spurs za koje je igrao svega jednu sezonu, uz skroman učinak. U Americi mu je domacin bio legendarni Greg Popovich u čijoj je kući živeo. Gregg je i najzaslužniji za Paspaljev odlazak u NBA. Bilo je to leta 1989, posle trijumfa na Evropskom prvenstvu u Zagrebu kada ga je Popovich skautirao i pozvao na kamp u SAD:
“Posle sam saznao da je on par godina unazad insistirao – da je on prvi shvatio – da i van Amerike ima profesionalne košarke i da to ne treba odbacivati, već pogledati, istražiti šta se tu dešava. Greg je čovek koji je dugo bio u vojsci, on je bio stacioniran van Amerike, dugo je bio u Turskoj. On je vrlo upućen u evropske prilike i njegovo gledište je drastično drugačije od onog standardnog američkog konzervativnog gledišta. On je vrlo dobro znao šta se sve tamo dešava. Pratio je, znao je da tu ima ‘mesa’ koliko god hoćeš. Samo ga je trebalo uzeti kad treba i na pravi način”, pričao je Paspalj.
Nažalost na njegovoj poziciji prednost je imao sjajni suter Sean Eliot. Nakon godinu dana vraća se u Evropu.
Božanski doček
Tog 27. avgusta 1991. Atina je stala da pozdravi košarkaškog Boga koji je došao direktno sa neba! Njegovo ime je Žarko Paspalj, a teško je opisati euforiju sa kojom je Paspalj dočekan. Stigao je kao nova, dotle najveća zvezda Olimpijakosa, a na starom atinskom aerodromu u Glifadi dočekalo ga je nekoliko stotina najvernijih navijača tima iz Pireja, predvođenih legendarnim trubačem koji je tu, na licu mesta odsvirao himnu Olimpijakosa. Navijači su skandirali “Paspalje, Paspalje”, ali pravi doček usledio je tek sutradan, u dvorani “Mira i prijateljstva”. Tu se okupilo oko hiljadu VIP gostiju, među kojima su bili brojni novinari iz Grčke i poneki iz Jugoslavije, a ovacijama su dočekani Žarko Paspalj, trener Olimpijakosa Janis Joanidis i vlasnik tog kluba Sokratis Kokalis. Ovaj poslednji je najzaslužniji što je Paspalj obukao crveni dres Olimpijakosa jer je, pričalo se u to vreme, iskešiaro što Partizanu, što našem reprezentativcu tri miliona dolara.
Zapalio je Atinu svojim prelaskom iz Olimpijakosa u Panatinaikos 1994. godine, a još više godinu dana kasnije kada se Jugoslavija vratila na veliku smotru.
Sad si uzo trofej, Paspalje…
Za igrača kao što je Žarko Paspalj, koji je prošao sito i rešeto a u svetu košarke izgradio ime koje se sa respektom izgovara, možda i nema dražeg momenta od onog, 2. jula 1995, kada je kao kapiten Jugoslavije – povratnika na veliku scenu, podigao trofej namenjen najboljima na Starom kontinentu.
Bilo je u istoriji jugoslovenske košarke mnogo „zlatnih“ datuma. Biće ih – siguran sam – još, ali taj 2. jul 1995. imaće uvek posebno mesto. Zbog količine emocija, zbog izliva opštenarodne radosti, zbog inauguracije „balkona lepše Srbije“ na zgradi Skupštine. Doček naših junaka sa Evropskog prvenstva u Atini 1995. bio je početak tradicije kojom se ponosimo, koja traje i koja – zahvaljujući sjajnim sportistima koje imamo – sve češće lepim povodima dovodi pod čuveni balkon desetine hiljada ljudi, uglavnom mladih među kojima su i oni koji će se i sami, za koju godinu, popeti na terasu našeg ponosa.
Prijatelji za sva vremena
Nažalost, nesportski način života, i pre svega – cigarete – kojih se nije mogao rešiti, koštale su Paspalja zdravlja. Prije dvije godine, dok je boravio u San Antoniu, Žarko Paspalj je doživeo je moždani udar. Veliku su mu podršku tada pružili i Gregg Popovich, i Vlade Divac, koji su brinuli o njemu, i posećivali ga redovno.
Leave a Reply