Izvor: KOŠ magazin
Skokovi, poeni i milioni dolara. Desetione miliona…
Zadržimo se na tome. Tih miliona nije bilo, kad bi se sabralo, u celom kvartu u kome se rodio Patrik Juing. Kvart je na Jamajci, u Kingstonu, a nemaština je Patrikovu majku oterala u potragu za poslom u Americi 1971. Tri godine kasnije za njom se seli i ostatak familije, i nastanjuju se u Kembridžu, ali ne onom engleskom, nego u blizini Bostona, nekoliko kilometara od čuvenog Boston Gardena.
Već kao srednjoškolac Patrik Juing je skrenuo pažnju na sebe. Ova fraza je čak preslab izraz, Juing je zapravo bio koledž-senzacija decenije! Univerziteti su se otimali o njega kad je navršio 18 godina, a on je svojom odlukom da upiše Džordžtaun razočarao Bostonce.
Na univerzitetu, pod palicom trenera Džordža Tompsona, Juing je briljirao, ali prevashodno u odbrani. Napadačke uloge mu Tompson nije poveravao, jer je sumnjao u Patrikovu tehniku i znanje. Ovaj ga je dobrano demantovao igrajući zajedno sa Džordanom u onoj čuvenoj američkoij olimpijskoj ekipi na Igrama u Los Anđelesu 1984. Ipak, i sa Džordžtaunom je imao fenomenalnih uspeha – tri finala NCAA lige, od čega jedna pobeda i titula šampiona.
O Juingu-studentu ispredale su se bajke kao o “novom Bilu Raselu”, pa je trenutak njegovog prelaska u profesionalce iščekivan kao prvorazredan događaj. Dotle je važilo pravilo da najslabije plasirana ekipa iz prethodne godine prva bira na draftu, a svima je bilo jasno da će taj srećnik odmah uzeti Juinga. Da se neki timovi ne bi “takmičili” ko će biti poslednji, generalni komesar NBA lige Dejvid Stern je morao nešto smisliti. Izum je bio žreb, novčić je odlučivao ko će od dva najslabija tima birati prvi. Tako se Juing može pohvaliti da je već pre svog prelaska u profesionalce uspeo da izmeni pravila koja važe u NBA ligi.
Pošto je sreća ogrejala Njujork, očekivanja u debitantskoj sezoni su bila ogromna, ali nerealna. Patrik je dosta kuburio sa povredama kolena, čak se počelo sumnjati i u njegovu fizičku sposobnost da opstane kao “profi”. Tek dolaskom za trenera Rika Pitina on se budi, i počinje da funkcioniše onako kako se od njega očekivalo. Ubrzo je izbio na poziciju broj 2 među centrima (iza Olajdžuvona), da bi početkom devedesetih sebi prigrabio i sam vrh, nametnuvši se, pre svega, kao sjajan realizator.
Svojom ofanzivnom igrom učinio je da malo toga ostane od “novog Bila Rasela” sa Univerziteta Džordžtaun. A malo je ostalo i od nostalgije za rodnom Jamajkom, kao svaki pravi Amerikanac (i patriota) dva puta je branio boje reprezentacije na olimpijadama. Zaboravio je i Kingston, zaljubio se u Njujork:
“Za mene je Njujork idealan grad. Brz, dinamičan, pun dešavanja, što savršeno odgovara mom temperamentu. Meni je ovde super, i nemam nameru da odem dok ne popijemo pobednički šampanjac u čast toliko godina očekivane titule.”
RATNIK
Ako bi kroz jednu reč mogao da se opiše Pat, to bi bila reč — Ratnik. Neumorno je jurišao na NBA titulu, čak i onda kada su na početku sezone svi osim njega mislili da nemaju previše šansi da vide ni plejof. Kao jedan od centara sa najfinijom rukom, po odlasku iz Knicksa (uzgred, uvek mi je čudno delovao u dresu koji nije dres Knicksa) ostao je lider u gotovo svim kategorijama.
Obećanje je prekršio 2000. godine. Posle deceniju i po čekanja ne titule, nego situacije u kojoj bi Njujork Niksi počeli da liče na ozbiljan tim, izgubio je svaku nadu. Pod “stare” dane (u 39. godini) otišao je na drugu obalu Amerike, u Sijetl. Tamo je odigrao jednu sezonu, pa još jednu u Orlandu, i – zbogom košarci.
Slavni centar je poznat kao veliki ljubitelj filma. Njegovi prijatelji su mnogi slavni glumci: Edi Marfi, Denzel Vašington, Spajk Li, Arsenio Hol… Ujedno, oni su bili i njegovi najvatreniji navijači na utakmicama. Juingova opčinjenost svetom pokretnih slika je tako velika, da nije propuštao filmove poput “Zvezdanih staza” ili “Kralj Njujorka” – verovatno se poistovećujući u košarkaškom smislu. Po sopstvenom priznanju, da nije košarkaš voleo bi da je glumac ili kongresmen. Njegova zainteresovanost za politiku datira još iz studentskih dana, kada je na Džordžtaunu žestoko istupao protiv rasizma, i učestvovao u mnogim pacifističkim kampanjama.
Odlaskom Šejkila O’Nila iz Orlanda u Lejkerse, Patrik Juing je ostao bez konkurencije prvi centar Istoka. Međutim, to ni izdaleka nije značilo ostvarenje njegovih ambicija. On je od svega najviše želeo titulu prvaka, a ona se godinama migoljila, i završava najčešće u konkuretntskom Čikagu. I – što je najčudnije od svega, Bulsi su trijumfovali uprkos svojoj izrazitoj slabosti na poziciji centra. A to je ujedno bila i najjača strana Niksa, jer su imali fantastičnog atletu Juinga. Njemu, i njima, nedostajao je dovoljno kvalitetan plejmejker, koji bi Patrika kljukao upotrebljivim loptama, i rasteretio ga borbe pod obručima za skupljanje “otpadaka”.
Koliko je veza plej-centar bitna u košarci Juing je dobro osetio na sopstvenom slučaju, pa je sve što je o tome naučio pokušao da primeni kao pomoćni trener Hjustona. Radio je u tom timu od 2003. do 2006. Sledeće godine prešao je u Orlando, bio desna ruka glavnog trenera Stena Van Gandija i najzaslužniji što je taj tim u sezoni 2008-09 došao do velikog finala (izgubili od LA Lejkersa).
Celu 2010. godinu proveo je trenirajući sina Patrika Juinga Juniora, koji je potom zaigrao u Orlandu. Zatim u leto 2013. ide u Šarlot, gde je takodje bio pomoćnik glavnom treneru Stivu Klifordu, a već u novembru dobija šansu da se oproba i kao “head coach”. Naime, Kliford je morao otići na operaciju srca, pa je Juing vodio tim do kraja sezone. Poslednju utakmicu Šarlot je igrao protiv njegovog Njujorka. Izgubio je 101-91, i to je bio kraj Patrikove NBA trenerske karijere. Vratio se na univerzitet, ali ne kao student nego kao trener Džordžtauna.
BIOGRAFIJA
Ime: Patrick Aloysius Ewing
Rođen: 5.8.1962 u Kingstonu (Jamajka)
Visina: 213
Univerzitet: Džordžtaun
Draft: 1985. odabrao ga Njujork kao 1.
NBA: Njujork (1985-2000), Sijetl (2000-2001, Orlando (2001-2001))
Broj poena u regularnoj sezoni: 24.815 (21,0)
Broj poena u plej-ofu: 2.813 (20,2)
Broj skokova u prvenstvu: 11.607 (9,8)
Broj skokova u plej-ofu: 1.435 (10,3)
Broj utakmica:1.183
Ol star: 11 nastupa
Priznanja: Osvajač dve zlatne medalje na olimpijskim igrama (1984, 1992), univerzitetski igrač godine (1985), osvajač NCAA titule šampiona (1984), debitant godine u NBA (1986), jednom u A-petorci šampionata i 6 puta u B-petorci
Kuća slavnih: od 2008. (2010. ponovo je primljen kao član Drim tima 1 iz Barselone 1992)
Leave a Reply